Mač i diplomatija usud Stefana Nemanje

PODIJELI AKO TI SE SVIĐA

Još su stari Latini govorili da je istorija učiteljica života, a mudri Englezi, vekovima docnije, upozorili su: „Narod koji ne zna svoju istoriju moraće da je ponavlja.“ Rekordan broj gledalaca serije Radio-televizije Srbije o dinastiji Nemanjića samo je potvrdio osećaj i potrebu naroda, u najširem smislu tog pojma, da otrgne od zaborava burnu i veoma bogatu istoriju nastanka Srbije.

Prostor na koji su se doselili i koji su zauzimali stari Srbi odvajkada je bio nezaobilazna raskrsnica važnih putnih pravaca, i Stara Srbija je od svog nastanka bila poprište velikih bitaka i svakojakih ratničkih lomova. Oko tog prostora su se otimali moćni Rimljani i Vizantinci, Germani, Sarmati, Dačani, Gepidi, Huni, Avari, Bugari i, nešto docnije, Turci.

Autori ove povesne storije „Nemanjići – rađanje kraljevine“ zatiču Stefana Nemanju i njegovu braću u vreme vladavine vizantijskog cara Manojla, koji je vladao od 1143. do 1180. godine. Priča o vladarskim porodicama Vojislavljević i Vukanović, koje će udariti temelj za formiranje nemanjićke države, i njihovim nastojanjima da se oslobode vizantijskog ropstva, sačekaće neka druga, bolja vremena. I prvu krunu, odnosno prvog kralja, Srbi će dobiti 139 godina pre krunisanja Stefana Prvovenčanog Nemanjića. Bio je to Mihajlo Vojislavljević, koga je 1078. godine papa Grgur VII proglasio za kralja svih Srba.

Namera ovog nepretencioznog teksta, na tragu pomenute TV serije, jeste da za trenutak rasvetli životvorstvo i istorijski doprinos pomalo zaboravljenih predaka.

Srpski narod je u to vreme bio podeljen na nekoliko nepriznatih županija i pokrajina, koje su s neznatnim prekidima, pod prinudom, priznavale vrhovnu vlast Vizantije. U takvim okolnostima car Manojlo se nadao da će mirno vladati plemenski raštrkanim Srbima, ostavljajući im neku vrstu autonomije. Međutim, Rašani se nisu mirili s postojećim stanjem, koje nije bilo ropsko, ali ni slobodarsko. Uprkos svemu tome, želja za slobodom Srba iz Raške, a u nešto manjoj meri i njihove druge sabraće, nije davala mira Vizantiji.